Како направити унос у радној књизи
Anonim

Правила за исправљање и попуњавање евиденције о раду се одобравају посебном одлуком Владе Руске Федерације, којом се утврђује поступак за вођење тих докумената. Као опште правило, да би се попунио записник, запослени мора да контактира послодавца у чије име треба да се води записник.

Постојеће радно и социјално законодавство Руске Федерације успоставља директну везу између евиденције у радној књизи запосленика и његових пензионих права. Зато је непостојање било какве евиденције или погрешног записа озбиљно кршење од стране послодавца, због чега грађанин неће моћи да рачуна на пензију у одређеном износу. Поред тога, у неким случајевима, одсуство евиденције о раду негативно утиче на живот запосленог у другим областима, укључујући проналажење посла, добијање кредита у банци и низ других ситуација. Приликом откривања одсуства било каквих података, грађанин тражи независне, активне акције везане за његово довршење.

Коме да се обратим да попуним унос радне књиге?


Да би попунио или исправио евиденцију о запослењу, запосленик треба да контактира послодавца који је требало да упише одговарајући запис. Препоручује се да се направи писмена изјава у којој грађанин може тражити да се унесу потребне допуне и исправке, или једноставно издаје документ на основу којег ће бити могуће правно попунити недостајуће информације. У првом случају, бивши послодавац је дужан да предузме све радње за попуњавање евиденције, ау другом, запослени са пратећом документацијом може да се обрати служби за кадрове на новом радном месту. У овом случају, нови послодавац је дужан да направи одговарајућу евиденцију ако има потребну потврду.

Шта учинити у одсуству или одбијању бившег послодавца?


Ситуација за грађанина је компликована у ситуацији када је бивши послодавац био реорганизован или је потпуно престао са својом делатношћу. У првом случају, обавеза израде записника или достављања потребних докумената односи се на опуномоћеника бившег послодавца. У другом случају, једина опција за запосленог је да се обрати свом садашњем послодавцу, при чему мора унапријед осигурати доступност докумената на основу којих ће се уносити. Сведочење (на примјер, потврда бившег колеге о раду грађанина у одређеној компанији) не представља основу за прављење недостајућег уноса. Али, ако послодавац одбије да то учини добровољно, бивши радник може да се обрати суду, где може да користи било који законски доказ.

  • Одлука Владе Руске Федерације од 04.16.2003 Н 225